poezija, proza

Slazem se!!!

"Ima žena koje nisu ničije, i žena koje su svačije, i najzad ima žena koje su po prirodi samo žene jednog jedinog čoveka. Ali ima i žena koje su pre svega majke svoje dece. Zamislite, dakle, koliko ima malo ljudi koji u svojim ljubomorama i ograničenom poznavanju ženskih kataktera umeju razaznati ove različite kategorije ženskih priroda!"

~ Jovan Dučić "O ljubomori"

Njih ima zbilja svakojakih, ali treba to spoznati... To je bio problem od kad je sveta i veka...

Evo nesto iz privatne kolekcije

Bulevar izgubljenih dusa

Ja veceras necu spavati a ne znam
dal cu moci ponovo ikad da sanjam
duhovi moje proslosti su dosli
sada ih samo nemo gledam
svoj greh po greh kako prolazi

Veceras je moja soba bulevar
bulevar davno izgubljenih dusa
veceras je i moja dusa izgubljena

Sada gledam svoj greh bledo
cekam konacno presudu i prodaju
svoje duse Tebi sve je tako belo i daleko
samo neki glasovi tihi sapucu nemo moje
ime kao da je prokletstvo tvoje

Veceras je moja soba bulevar
bulevar davno izgubljenih dusa
veceras je i moja dusa izgubljena

Evo sada ti prodajem dusu uzmi je
i ne govori njene tajne nikome
sada se setam bulevarom i pitam
sebe dal je jos nekom stalo
do davno izgubljene duse koje
konacno koraca sama

Veceras je moja soba bulevar
bulevar davno izgubljenih dusa
veceras je i moja dusa izgubljena

Ne znam zašto,al ovaj sonet Frančeska Petrarke je očigledno ostavio snažan utisak na mene,zbog čega sam i odlučila da ga napišem...:

Neka je blažen dan,mesec i doba,
Godina,čas i trenut,ono vrene,
I lepi onaj kraj i mesto gde me
zgodiše oka dva,sputaše oba.

Blažene prve patnje koje vežu
U slatkom spoju sa ljubavlju mene,
I luk i strele što pogodiše me,
I rane koje do srca mi sežu.

Blaženi bili svi glasovi koje
Uz uzdah,žudnju i suze bez broja
Prosuh zovući ime Gospe moje;

I blažene sve hartije gde pišem
U slavu njenu,i misao moja
Koja je njena, i ničija više.

voslovu i chest